Istorijat

Današnja Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju nastala je iz Instituta za galensku farmaciju koji je osnovan 1947. godine. Osnivač Instituta za galensku farmaciju je bio jedan od osnivača studija farmacije u Beogradu, dr Siniša Đaja, koji je na Farmaceutskom odseku (osnovanom 1939. godine) Medicinskog fakulteta u Beogradu, izabran za prvog nastavnika predmeta Galenska farmacija sa praktičnom farmacijom.

Nakon izdvajanja Farmaceutskog odseka iz sastava Medicinskog fakulteta 1945. godine i njegovog prerastanja u samostalni, Farmaceutski fakultet, intenzivno je prikupljana neophodna oprema za Institut za galensku farmaciju i vršena adaptacija prostora, što je završeno 1955. godine. Institut je funkcionalno opremljen za nastavu i praktične vežbe studenata, a takođe i za naučnoistraživački rad i poslediplomske studije. Tokom sledećih godina, Institut je menjao ime, prvo u Zavod za galensku farmaciju, a kasnije u Zavod za farmaceutsku tehnologiju.

Razvojem galenske farmacije, koja je vremenom prerasla okvire izrade lekova u apotekama, a posebno uključivanjem u nastavu i sadržaja koji se odnose na industrijsku proizvodnju lekova, predmet Galenska farmacija je 1958. godine zamenjen sa predmetom Farmaceutska tehnologija. Profesor Miloje Danilović, šef Zavoda za galensku farmaciju, kao i prof. dr Nikola Tufegdžić i prof. dr Miomirka Birmančević, dali su veliki doprinos da se na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, pored sadržaja koji se odnose na oblikovanje lekova, počnu da izučavaju i predaju i oblasti farmaceutske tehnologije i biofarmacije.

Izuzetan doprinos razvoju Instituta/Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju dao je i prof. dr Nikola Tufegdžić. Svoje angažovanje prof. dr Nikola Tufegdžić usmerio je na razvoj naučnog podmlatka i njihovo uključivanje u nastavni i naučnoistraživački rad na Farmaceutskom fakultetu, na čemu su mu njegovi učenici i danas zahvalni, jer on nije bio samo profesor, već i izuzetan čovek. Prof. dr Nikola Tufegdžić razvijao je saradnju sa farmaceutskom industrijom i u nastavu uveo aspekte industrijske proizvodnje lekova. Unapredio je specijalističke studije iz farmaceutske tehnologije, čime su ostvareni bolji kontakt i saradnja sa kolegama iz prakse.

Nastavnim i naučnim radom svoj doprinos unapređenju rada Instituta/Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju dala je prof. dr Miomirka Birmančević. Poseban značaj ima njeno unapređenje nastave iz oblati biofarmacije i čvrstih farmaceutskih oblika.

Prof. dr Mirjana Stupar dala je ogroman doprinos afirmaciji Instituta/Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju i unapređenju uslova za nastavu i naučnoistraživački rad. Sa velikom predanošću i entuzijazmom angažovala se u aktivnostima nabavke značajne opreme i neophodne stručne literature, u cilju unapređenja naučnoistraživačkih aktivnosti na Institutu i uspostavljanja saradnje sa odgovarajućim institucijama i laboratorijama u inostranstvu. Zalagala se da Institut održava stalne i neposredne kontakte sa kolegama iz struke i da se zajednički radi na rešavanju različitih problema i unapređenju stručnog rada u oblastima farmaceutske tehnologije, kozmetologije i farmaceutske prakse.

Prof. dr Milica Jovanović je svojim nastavnim i naučnoistraživačkim radom doprinela razvoju i unapređenju sadržaja programa na dodiplomskim i poslediplomskim studijama. Objavila je veliki broj naučnih radova u međunarodnim časopisima. Ostvarila je saradnju sa farmaceutskom industrijom i učestvovala u uvođenju novih akademskih specijalističkih studija iz Industrijske farmacije. Objavila je tri udžbenika za studente farmacije i dva praktikuma.

Od 1939. godine do danas Institutom/Katedrom su, kao upravnici/šefovi Katedre, rukovodili: prof. dr Siniša Đaja (1939-1957), prof. dr Miloje Danilović (1957-1979), prof. dr Nikola Tufegdžić (1979-1984), prof. dr Mirjana Stupar (1984-2006), prof. dr Zorica Đurić (2010-2013), prof. dr Gordana Vuleta (2006-2010 i 2013-2016) i prof. dr Jelena Parojčić (2016- ).