Историјат

Историјат Катедре за физичку хемију и инструменталне методе започео је увођењем предмета Физичка хемија на другу годину студија Фармације, одмах након оснивања Фармацеутског одсека Медицинског факултета, 1939. године. За првог наставника изабран је дипл. инг. Павле Савић, касније професор Природно–математичког факултета у Београду и председник САНУ. Предавања је држао школске 1940/41. године, тј. на другој години, студентима прве генерације уписаних на Фармацеутски одсек. Те године вежбе још нису биле организоване, јер није било ни простора ни потребне опреме. Избијањем Другог светског рата 1941. године, када је уништен Хемијски институт Медицинског факултета, прекинута је настава и на Фармацеутском одсеку. По завршетку рата и оснивањем самосталног Фармацеутског факултета 1945. године није било наставника за предмет Физичка хемија, јер је инжењер Павле Савић прешао на Природно–математички факултет. Тада је предавања из Физичке хемије преузео проф. др Драгољуб Јовановић, професор Физике на новооснованом Фармацеутском факултету.

Почетком 1946. године за асистента за Физичку хемију постављен је дипл. инг. Иван Бајаловић. Како није било могуће ангажовати ниједног наставника, то је крајем 1946. инжењер Бајаловић постављен и за предавача Физичке хемије. У том периоду написао је и прве уџбенике за предмет Физичка хемија (Основи физичке хемије I део и Основи физичке хемије II део).

Успостављањем катедри на Факултету, основан је заједнички Институт за физику и физичку хемију, чији је први управник био проф. др Братислав Деметровић, тадашњи професор физике. Због недовољног простора и малог броја потребних инструмената, студентима су, у то време, као практична настава одржавани демонстрациони огледи.

Године 1949. формирана су два посебна института, а у постојећим просторијама у згради Патолошког института на трећем спрату, остао је Институт за физичку хемију све до пресељења у нову зграду, 1991. године. За првог управника самосталног Института изабран је инжењер Иван Бајаловић, који је све до школске 1951/52. обављао и теоријску и практичну наставу. Те године је за асистента постављен дипл. фарм. Коста Николић. Од те године програм практичне наставе се проширује, настава се изводи индивидуално у оба семестра, а студенти полажу практични и усмени испит. Почетком школске 1954/55. године за асистенте су постављене дипл. инг. Олга Виторовић и дипл. фарм. Добрила Пачковић, која је радила само годину дана, као и дипл. инг. Милан Пајевић (1955–1957). Олга Виторовић прешла је на место асистента на Технолошки факултет у Београду 1959. године. Касније, тј. 1956. године за асистента је изабрана дипл. фарм. Ксенија Велашевић–Живковић. Одласком доцента Бајаловића са Факултета, 1960. године, за управника Института изабран је доцент Коста Николић. Те године је, на место асистента, примљена дипл. фарм. Лепосава Панић–Саблић, која је 1964. отишла са Факултета. Године 1966. за асистента је постављена др сц. пхарм. Зорица Радовић (рођена Ћупић), дотадашњи асистент у Институту за броматологију, а следеће године и дипл. физ. хем. Душан Малешев.

Десет година касније, тј. 1977. године за асистента–приправника изабрана је дипл. фарм. Мирјана Меденица, а 1989. године и дипл. фарм. Весна Кунтић (рођена Вучић). Након тога, изабрани су и следећи асистенти, дипломирани физикохемичари: Лепосава Павун – рођена Поповић (1991), Мара Алексић – рођена Косанић (1994), Славица Благојевић – рођена Бојовић (1996), Наташа Пејић (1998), Светлана Мићић – рођена Маринковић (2000) и Александра Јаношевић Лежаић (2007).

У Институту за физичку хемију радили су још и техничари: Зорица Милачић (1958–1962), Никола Петровић (1962–1965), Сретен Милосављевић до пензионисања (1965–1991), Слободан Трмчић (1992–1996) и Јелена Стојов (1997–2000). Данас раде Весна Стојковић (од 1996) и Данијела Црнобрња (од 1999). Терезија Мековец радила је као спремачица од 1946. до пензионисања 1973. године, а затим Стојанка Недељковић од 1973. до пензионисања 2009. године, када је ове послове преузела Олгица Чемерикић.

Предмет Физичка хемија променио је назив у Физичка хемија и инструменталне методе 1978. године. Настава из овог предмета изводила се у III и IV семестру све до 2007, тј. до почетка интегрисаних академских студија, усаглашених с Болоњском декларацијом. Поред предмета Физичка хемија и инструменталне методе, у Институту се изводила и практична и теоријска настава предмета Клиничко–хемијске лабораторијске методе за смер дипломирани фармацеут–медицински биохемичар.

Данас се у оквиру Катедре, на интегрисаним академским студијама оба образовна профила, изводи теоријска и практична настава обавезних предмета Физичка хемија (II семестар), Инструменталне методе (III семестар), као и изборног предмета Колоидна хемија (IV семестар). У оквиру докторских академских студија Аналитика лекова изводи се настава из предмета Спектроскопске методе у аналитици лекова; за Броматологију Одабране инструменталне методе; Фармацеутску технологију Физичко–хемијски феномени и инструменталне методе и за Фармакогнозију Одабрана поглавља инструменталних метода. На последипломским специјалистичким студијама из Испитивања и контрола лекова, затим Санитарне хемије, као и Токсиколошке хемије изводи се настава предмета Инструменталне методе.

Одлуком Савета Фармацеутског факултета од 10. маја 2010. године, Институт за физичку хемију променио је име у Катедра за физичку хемију и инструменталне методе.

Управници Института за физичку хемију били су: доц. др Иван Бајаловић (1949–1960); проф. др Коста Николић (1960–1990); проф. др Зорица Радовић (1990–1999) и проф. др Душан Малешев (1999–2007), а од 2007. проф. др Мирјана Меденица.

Катедра за физичку хемију и инструменталне методе поседује мању музејску збирку апарата и инструмената који су се некада користили у практичној настави и научноистраживачком раду на овој Катедри. Ти експонати потичу из прве половине прошлог века. Аутор ове вредне и занимљиве поставке је проф. др Мирјана Меденица.