Историјат

Историјат Катедре за микробиологију и имунологију почиње још од оснивања Фармацеутског одсека Медицинског факултета, 1939. увођењем Микробиологије, као обавезног предмета. Како је настава према плану требало да се обавља у В и ВИ семестру, а избијањем Другог светског рата је обустављена, то је прва генерација слушала наставу из овог предмета тек школске 1945/46. године.

Од оснивања Фармацеутског факултета 1945. па до 1955. године наставу из Микробиологије обављао је хонорарни наставник др Милутин Ђуришић, професор Бактериолошког института Медицинског факултета у Београду. НаставаМикробиологије организована је са два часа предавања и два часа вежби недељно у току В и ВИ семестра, а програм наставе обухватао је области: општа бактериологија, специјална бактериологија, имунологија, паразитологија и вирусологија. Програм наставе био је прилагођен потребама фармацеута за рад у апотеци, болничким лабораторијама и другим здравственим установама. У том периоду вежбе из Микробиологије обављале су се у вежбаоници Бактериолошког института Медицинског факултета.

Првих година није било ни сталних сарадника, већ су у практичној настави, као хонорарни асистенти, учествовали асистенти Бактериолошког института Медицинског факултета. За асистента је 1947. године изабрана др Јелена Богојевић (1955. напустила Факултет), а 1952. дипл. фарм. Косана Митровић. Од 1955. године наставу је преузео доц. др Бранислав Д. Јанковић, који је постао и први управник Института за микробиологију. Институт је почетком 1956. године добио своје просторије, тј. просторије бившег секретаријата Фармацеутског факултета, а вежбе из Микробиологије организоване су у вежбаоници Института за ботанику. Институт за микробиологију 1974. године мења назив у Завод за микробиологију и имунологију, а 1998. године у Институт за микробиологију и имунологију. До 1965. године у Институту за микробиологију поред наставе из предмета Микробиологија обављала се и настава предмета Хигијена. Први наставник овог предмета био је проф. др Милан Прица, редовни професор Медицинског факултета, који је у својству хонорарног професора предавао на Фармацеутском факултету до школске 1952/53. године. Те године наставу из предмета Хигијена преузео је др Жарко Радивојев у звању сталног предавача и предавао до 1958. године. Касније је, 1965. године, за наставника постављена др сц. Катарина Исаковић, тада у звању научни сарадник. Истраживачки рад у Институту за микробиологију, из области имунологије, био је основа за реорганизацију наставе 1979. године, када је Имунологија издвојена као посебан предмет са два часа теоријске наставе и два часа вежби недељно у току једног семестра. Предмету Микробиологија прикључене су Одабране области хигијене. За смер медицински биохемичар издваја се предмет Имунохемија који се слуша у једном семестру. Професори Института за микробиологију и имунологију који су учествовали у настави били су: проф. др Бранислав Д. Јанковић (до 1985.), проф. др Косана Митровић (до 1987.), проф. др Катарина Исаковић (до 1992.), проф. др Јожеф Хорват (до 1996.), проф. др Дафина Милошевић (до 1996.), проф. др Љиљана Попесковић (до 2001.), проф. др Нада Куљић Капулица (30% радног времена, од 1998. до 2005.), проф. др Миодраг Чолић (30% радног времена, од 1996. до 2005.) и проф. др Мирослава Димитријевић (до 2007.).

После дипломска настава из области Имунологије на Фармацеутском факултету, у сарадњи са Центром за имунолошка истраживања, уведена је 1979. године. Настава је организована у виду семинара, а истраживања у оквиру магистарских теза, рађена су у Центру за имунолошка истраживања. Реформом Универзитета из 1988. године, Фармацеутски факултет постаје матичан за последипломске студије из Имунохемије. Од 2008. године акредитован је програм докторских академских студија у оквиру којег је Имунофармакологија подмодул модула Фармакологија, а Фармацеутска микробиологија засебан модул.

Под руководством наставника Катедре за микробиологију и имунологију одбрањен је велики број магистарских теза и докторских дисертација на Фармацеутском и другим факултетима. За развој научноистраживачког рада из области имунологије у Институту изузетне заслуге припадају проф. др Браниславу Јанковићу. У веома скромним условима за рад у погледу простора и опреме објављени су запажени резултати истраживања, који дају међународни углед Институту. Наставници и сарадници Института су се усавршавали у многим лабораторијама Европе и САД. У дугогодишњем научноистраживачком раду Института за микробиологију и имунологију, остварена је значајна сарадња са бројним институцијама у земљи и иностранству.

У Институту за микробиологију радили су као асистенти: Јелена Богојевић, лекар (1947-1955); Јовановић Зорица, биолог (1954-1960); Ирина Ђорђевић-Марић, лекар (1989-1993); Татјана Одрљин, лекар (1989-1993) и мр сц. мед. Љубица Петковић (1993-2001). Ирина Ђорђевић-Марић одбранила је магистарску тезу Утицај стреса на развој анафилатичког шока 1991. године на Фармацеутском факултету у Београду. Татјана Одрљин одбранила је магистарску тезу Пролиферација мишјих лимфоцита у присуству фосфорил-холин зависног анти-идиотипа 1991. године на Фармацеутском факултету у Београду.

На пословима техничара радили су: Милева Вучковић-Степановић (1957-1994), Слободанка Јанковић (1996-2005), Леонора Обрадовић (1996-1999) и Жарко Јовић (1997-2001). Као спремачице радиле су Аница Грујић (1954-1979), Ана Адамовић (1954-1960), Марија Горбачев (1971-1992)., а као хранилац животиња радио је Живорад Стевановић (1957-1994).

Одлуком Савета Фармацеутског факултета од 10. маја 2010. године, Институт за микробиологију и имунологију променио је име у Катедра за микробиологију и имунологију.Управници Института за микробиологију и имунологију били су: проф. др Бранислав Д. Јанковић (1954-1985), проф. др Катарина Исаковић (1985-1992), проф. др Јожеф Хорват (1992-1996), проф. др Љиљана Попесковић (1996-1997), проф. др Мирослава Димитријевић (1997-2005); а Катедре за микробиологију и имунологију: проф. др Невена Арсеновић Ранин (2005-2010), проф. др Марина Миленковић (2010-2013), проф. др Зорица Стојић-Вуканић (2013-2016) и проф. др Јелена Антић-Станковић (од 2016.).

 

Уџбеници и књиге наставника и сарадника Института

Димитријевић, М., Поповић, М.: Имунотерапија, нове терапијске могућности. У књизи: Поповић, М. и сарадници: Реуматичне и сродне болести: дијагноза и терапија, Београд 2000.

Димитријевић, М.: Имунотерапија - имуносупресија. У књизи: Ћирић, О. и сарадници: Неуроендокриноимунологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2000.

Ђуришић, М.: Микробиологија за студенте фармације, Научна књига, Београд 1951.

Ђуришић, М.: Основи имунологије, Београд 1950.

Ђуришић, М.: Основи вирусологије Београд 1950.

Исаковић, К., Димитријевић, М.: Имунологија, Практикум, Београд 1992.

Јанковић, Б.Д., Исаковић, К. (Едс.): Microenvironmental Aspects of Immunity, Plenum Press, New York 1973.

Јанковић, Б.Д.: Микробиологија I и II за студенте фармације, Научна књига, Београд 1973.

Поповић, М., Димитријевић, М.: Хумани имуноглобулини за интравенску примену у интерној медицини - реуматологији. У књизи: Поповић, М. и сарадници: Реуматичне и сродне болести: дијагноза и терапија, Београд 2000.