Projekti

Ispitivanja molekularnih osnova depresije na eksperimentalnom modelu i uloga oksitocina kao modulatora ponašanja

Depresija je vodeća bolest 21. veka, ali uprkos intenzivnom istraživanju, malo se zna o molekularnoj osnovi ovog poremećaja raspoloženja, pa je i efikasnost lekova u terapiji ograničena. U našim ispitivanjima koristimo modele depresije zasnovane na hiperaktivnosti neuroendokrine osovine stresa, (hipotalamis-hipofiza–nadbubrežna žlezda) gde pratimo uticaj različitih antidepresiva (citalopram, ketamin), kao i neuropeptida oksitocina. Takođe, pratimo ekspresije pojedinih gena (ITGB3, CHL1, ITGAV, SIRT 1) koji u CNS kodiraju proteine od značaja za adekvatan odgovor na terapiju antidepresivima. Rezultati ovog istraživanja imaju za cilj da doprinesu razumevanju molekularne osnove depresije i identifikuju molekularne mete za nove lekove za ovaj poremećaj raspoloženja.

Uticaj hiperaktivnosti osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda na strukturu i funkciju kardiomiocita

Srce je vitalan organ koji je izložen mnogobrojnim stresnim uticajima što može dovesti do dugotrajnih posledica. U cilju praćenja efekata dugotrajne izloženosti jednom od glavnih hormona stresa, kortikotropina, određuju se parametri proliferacije, apoptoze i fibroze u miokardu pacova i prati in vitro uticaj direktne izloženosti kortikotropinu na 3D ćelijskim kulturama kardiomiocita. Pored toga, ispituju se potencijalni kardioprotektivni efekti magnezijuma kod pacova tretiranih kortikotropinom. Ovo istraživanje ima za cilj da objasni adaptaciju srca u različitim uslovima i da identifikuje molekularne mete za nove kardioprotektivne lekove.

Humanizovani CYP2C19 miš kao model za hiperdopaminergizam i hiperkineziju

CYP2C19 enzim je prisutan u jetri gde metaboliše određene lekove, ali takođe i u mozgu embriona gde može uticati na embrionalni razvoj centralnog nervnog sistema. Molekularnom i bihejviralnom karakterizacijom dopaminskog transgenog miša nosioca humanog CYP2C19 miša, ovo istraživanje ima za cilj da objasni pojavu hiperdopaminergizma i hiperkinezije ovog miša. Rezultati ovog istraživanja teže da doprinesu znanju o neurofiziologiji dopaminskog sistema i uspostave preklinički model za bolesti koje su uslovljene poremećajima dopaminskog sistema

Značaj genotipizacije CYP2C19 gena u terapiji escitalopramom

Gen koji kodira enzim CYP2C19 koji metaboliše escitalopram je polimorfan što uzrokuje značajne varijacije u metabolizmu escitaloprama. Ovo istraživanje korišćenjem preciznog određivanja koncentracije escitaloprama i PCR tehnike ima za cilj da uspostavi algoritam za personalizovano doziranje escitaloprama na osnovu CYP2C19 genotipa. Krajnji cilj je dokazivanje korisnosti genotipizacije CYP2C19 u terapiji escitalopramom, fokusirajući se na rezultate lečenja i neželjene efekte terapije.