Историјат

   Катедра  за медицинску биохемију Фармацеутског факултета основана је 1947. године под називом Институт за биохемију. У недостатку сопствених просторија, Институт је првобитно користио мали део простора Патофизиолошког института Медицинског факултета. Да би се илустровале техничке потешкоће у то време, треба навести да су потребни раствори припремани у приземљу зграде и накнадно допремани у просторије Института, као и да су се вежбе обављале без иједног асистента. Године 1948. Институт је добио вежбаоницу и три мање лабораторије у приземљу Патолошког института Медицинског факултета, али је овај простор упоредо користио и Институт за броматологију Фармацеутског факултета. Каснијим одвајањем Института за броматологију у сопствене просторије, просторне могућности Института за биохемију су се значајно побољшале. Треба споменути да је Институт у погледу опреме и у то време био прилично снабдевен, тако да се практична настава могла обављати на задовољавајући начин. У истим просторијама је тадашњи Институт за биохемију наставио са радом све до пресељења Фармацеутског факултета у нову зграду 1991. године.

   Наставу биохемије од 1946. године држао је проф. др Павле Трпинац. У периоду до 1955. године асистенти у Институту за биохемију били су др Јоланда Хојман, фармацеут Вукосава Укропина и фармацеут Жарко Цветковић. Интересантно је поменути да су се у том периоду као новина у практичној настави, у виду демонстрација изводиле извесне биолошке реакције на трудноћу, као и новије физичко-хемијске методе у клиничкој лабораторији (електрофореза, гасна анализа крви и др.).

   У периоду до 1955. године на иницијативу и уз материјалну помоћ Фармацеутског друштва НР Србије, Институт је организовао неколико курсева за клиничке биохемичаре. Сем тога, на Институту се специјализовало неколико војних питомаца-официра, а два су положила специјалистички испит. Институт је активно учествовао у раду Секције за санитарну хемију и одржавао блиске везе са клиничким биохемичарима, који су из свакодневне праксе обезбеђивали снабдевање материјалом потребним за студетске вежбе. Ови контакти се интензивно одржавају и данас.

   У периоду од 1955. до 1960. године управници су били проф. др Павле Трпинац и доц. др Радмила Аврамов. Године 1960. за управника  и наставника биохемије изабран је проф. др Иван Беркеш, који се на тој дужности налазио све до 1978. године, када одлази у пензију, а чије је ангажовање у великој мери допринело унапређењу наставе, реализацији специјализације из медицинске биохемије, едукацији наставног кадра и развоју научно-истраживачког рада. У периоду од 1978. до 1981. године управник је био проф. др Боривоје Капетановић, од 1981. до 1984. године проф. др Јованка Росић, од 1984. до 1995. године проф. др Нада Мајкић-Сингх, од 1995. до 2013. године проф. др Славица Спасић, а од 2013. проф. др Зорана Јелић-Ивановић.

   У периоду од 1955. до 1960. године асистенти су били Жарко Цветковић, Јелица Цветковић, Боривоје Капетановић, Јованка Леро-Росић, Ружица Машић и Неда Барбача. До 1970. године као асистенти остају само Боривоје Капетановић и Јованка Росић, када се за асистенте примају Славица Спасић и Нада Мајкић-Сингх. Касније су за асистенте примљени и Марина Стојанов, Зорана Јелић-Ивановић, Весна Спасојевић-Калимановска, Душко Мирковић, Мирјана Милутиновић, Александра Топић, Светлана Игњатовић, Виолета Допсај, Сања Станковић, Елена Радуловић, Јелена Котур-Стевуљевић и Наташа Богавац-Станојевић. Од 2000. године до данас за асистенте су бирани Александра Зељковић, Александра Стефановић, Јелена Векић, Ана Нинић, Мирон Сопић, Јасмина Иванишевић, Снежана Јовичић и Неда Милинковић.

   У Институту за медицинску биохемију од оснивања је радило и више техничких сарадника и то: Милена Вејановић, Јелена Јањић, Ђурђа Симоновић, Милена Недељковић, Стоја Ваван,  Драгана Стајић, Мирјана Пањковић и Верица Милановић. Данас у Институту као лабораторијско техничко особље раде Марина Караџић и Весна Станковић.

   Као помоћно лабораторијско особље у Институту за биохемију радиле су Ђурђа Бошњаковић, Даница Миленковић, Олга Пауновић, Јелица Илић, Милка Радак и Ката Костов, а данас раде Нада Радомировић и Петра Благојевић.

   Од свог оснивања па до данас Катедра је радила на извођењу и унапређивању додипломске и последипломске наставе из медицинске биохемије као јединствена институција у том погледу. Специјализација из медицинске биохемије организовано се изводи од 1953. године, а 1960. регулисана је законом као здравствена специјализација. Од 2012. године, на Катедри се изводи настава у оквиру академске специјализације „Биохемијска дијагностика“. Посебна пажња се посвећује и извођењу последипломских магистарских и докторских студија, што се огледа у плодном научно-истраживачком раду који траје у континуитету од оснивања тадашњег Института за биохемију до данас,  као и у великом броју одбрањених магистарских теза и докторских дисертација под менторством наставника са Катедре. На Катедри су реализовани и тренутно се реализују бројни пројекти које је финансирала Републичка заједница за науку (сада Министарство за просвету, науку и технолошки развој РС).  Међународна научна сарадња са сродним научно-истраживачким и стручним установама у земљи и иностранству се интензивно одвијала током целог развоја Катедре.

   Године 1987. склопљен је споразум између Фармацеутског факултета и Универзитетског клиничког центра на основу кога се наставницима и сарадницима стручних предмета Фармацеутског факултета омогућава заснивање двојног раног односа на пословима лабораторијске дијагностике и фармацеутских делатности у оквиру Централне апотеке УКЦ. Након конституисања Клиничко-лабораторијске службе за директора је именована проф. др Нада Мајкић-Сингх, а у двојном радном односу су данас проф. др Светлана Игњатовић, проф. др Виолета Допсај и  проф. др Душко Мирковић. Кроз лабораторије Универзитетског клиничког центра као наставну базу Фармацеутског факултета омогућено је извођење практичне наставе у клиничко-биохемијским лабораторијама, на чему се заснивао нови план студија. На тај начин први пут је остварено одговарајуће школовање и оспособљавање медицинских биохемичара како на додипломском тако и  последипломском нивоу за потребе свих здравствених лабораторија. Републичка Интересна заједница здравствене заштите именовала је Институт за медицинску биохемију за стручно-методолошки центар за област медицинске биохемије.

   Данас Катедра за медицинску биохемију успешно учествује у извођењу практичне и теоријске наставе из више предмета на оба студијска програма. Захваљујући високом нивоу опремљености и оспособљености особља, Катедра наставља са интензивним научно-истраживачким и стручним радом и има веома развијену научну сарадњу, како у земљи, тако и у иностранству.

           

* Подаци о историјату Катедре су преузети и адаптирани из књиге: Мајкић-Сингх Н, Ђурђевић Ј, Каварић Ј. Развој медицинске биохемије у Југославији. Издавач: Друштво медицинских биохемичара Југославије, 289 стр. , 1998, ИД - 49393932